Amfilohinom protiv Evropitisa
Praćen negodovanjem brojnih penzionera u čekaonici zdravstvene ustanove, usplahiren čovek, ne obazirući se, panično ulete u ordinaciju. Lekar opšte prakse merio je pritisak vremešnom pacijentu kada je ugledao iskolačene oči čoveka koji mu je upravo banuo u ofis.
- Jeste li Vi normalni, čoveče?! – obrecnu se na njega doktor – Kako to upadate preko reda?! Izađite i sačekajte da budete prozvani!
- Doktore, hitno je – pravdao se unezvereni čovek.
- Šta to može da bude baš toliko hitno?! – nastavljao je doktor sa ofanzivom.
Čovek konspirativno prelete pogledom levo-desno, a zatim priđe doktoru i šapnu mu na uvo par reči. Doktor u trenutku preblede kao krpa.
- Oprostite – obratio se starcu koji je strpljivo čekao da nastavi sa merenjem pritiska – Samo časak.
Doktor zgrabi hemijsku i nažvrlja Uput za specijalistu.
- Odmah idite kod doktora Vukadinovića – reče čoveku, pružajući mu Uput – Drugi sprat, ordinacija broj 45.
- Jeste li Vi normalni, čoveče?! – obrecnu se na njega doktor – Kako to upadate preko reda?! Izađite i sačekajte da budete prozvani!
- Doktore, hitno je – pravdao se unezvereni čovek.
- Šta to može da bude baš toliko hitno?! – nastavljao je doktor sa ofanzivom.
Čovek konspirativno prelete pogledom levo-desno, a zatim priđe doktoru i šapnu mu na uvo par reči. Doktor u trenutku preblede kao krpa.
- Oprostite – obratio se starcu koji je strpljivo čekao da nastavi sa merenjem pritiska – Samo časak.
Doktor zgrabi hemijsku i nažvrlja Uput za specijalistu.
- Odmah idite kod doktora Vukadinovića – reče čoveku, pružajući mu Uput – Drugi sprat, ordinacija broj 45.
* * *
Ambijent ordinacije doktora Vukadinovića, sa policama ispunjenim knjigama vladike Nikolaja, akademika Ćosića, Bećkovića, Krestića i ostalih velikana vaskolike srpske medicine, činio je da se pacijent već samim kročenjem u nju oseti nekako bogougodno. Doktor, zadubljen u nekakve medicinske nalaze, nije ni primetio kad mu je ušla stranka. Nakon pet-šest sekundi stajanja naspram doktora, čovek bojažljivo kucnu zglobom kažiprsta o ivicu stola, ukazujući doktoru na svoje prisustvo.
- Poslali su me kod Vas - promrmlja čovek i diskretno spusti Uput ispred doktora Vukadinovića.
Ugledni specijalista se mrštio buljeći u sadržaj papira i nervozno šmrkćući. Zatim skide naočare i podiže obrvu prema čoveku koji je bogobojažljivo čekao njegovu reakciju.
- Kada ste posumnjali da bolujete od Evropitisa?
- Jutros, dok sam rešavao ukrštenicu, primetio sam da sam neke reči napisao latinicom. Odmah sam doleteo ovamo, nisam želeo da išta prepustim slučaju.
- Pametno, pametno – klimao je glavom doktor – Znate, Evropitis obično napada mlađu generaciju, mislim adolescente, ali se kod njih mnogo lakše i leči. Vi ste već u zrelom dobu, pa je i rizik od težeg oblika bolesti samim tim pojačan. Skinite se do pola da Vas pogledam.
Dr sci Vukadinović uze stetoskop i krenu da osluškuje pacijentova pluća.
- Dišite duboko i ponavljajte: Kosovo i Metohija je srce Srbije!
- Kosovo i Metohija je srce Srbije! Kosovo i Metohija je srce Srbije ... – mantrao je pacijent, ali je kod dvadesetosme repeticije propustio da pomene Metohiju, što je doktora ozbiljno zabrinulo.
- Definitivno Vas je napao virus Evropitisa – zaključio je doktor i skidajući slušalice odložio instrument – Sada ćemo morati da pokušamo da ustanovimo koliko je dugo prisutan u Vašem organizmu, to je presudno za određivanje terapije.
- Ali, doktore, pre ovog slučaja sa ukrštenicom nisam nikada osećao bilo kakve simptome koji bi ukazivali na Evropitis ili kakvu sličnu pošast.
- Vi ste jamačno laik i kao takav ne znate da je ovaj virus izuzetno podmukao, kao uostalom i svi virusi veštački proizvedeni u tajnim laboratorijama CIA sa ciljem da unište pravoslavni živalj. Evropitis neprimetno rovari u ljudskom organizmu mesecima pre nego što simptomi počnu da se ispoljavaju.
- Pa, priznajem da to zaista nisam znao. Čitao sam nešto u časop ...
- Dobro, dobro – prekide ga doktor – časopisi nisu merodavni jer u njima zapadni imperijalisti podmeću razne dezinformacije. Nego, recite mi koliko često posećujete ugostiteljske objekte?
- Pa onako. U poslednje vreme nešto slabije, nema se baš para, znate. A zbog čega me to pitate?
- Vidite, jedan od načina da se zarazite Evropitisom je i taj što Vam mogu namerno ubaciti virus u piće. Ima kod nas dosta kafedžija koji rade za strane obaveštajne službe koje su im i pomogle da otvore svoje kafane da u njima truju svoje naivne mušterije svakojakim imperijalističkim đubretom.
Čovek se češao po temenu, pokušavajući da se priseti kakve sumnjive situacije.
- Setio sam se! – najedared je uskliknuo – Pre nekih pet-šest meseci sam išao vozom u selo i, budući da mi se užasno primokrilo, a WC u vozu je zaposela neka babetina, morao sam da trpim sve do stanice. Stigavši napokon na odredište, pojurio sam u najbližu kafanu da se olakšam i kao za pakost kafana se zvala „Holivud“!
- Nastavite, nastavite! – hrabrio ga je doktor, bivajući sve ispunjeniji nabujalom radoznalošću.
- Natpis je, doduše, bio ispisan ćirilicom, ali opet, ne može da Vam bude svejedno.
- Naprotiv, tada je još sumnjivije – blagoglagoljio je doktor Vukadinović – Oni se iza ćirilice u stvari i prikrivaju.
- Nećete verovati, ali to sam upravo i ja pomislio, a kad sam upitao konobara otkud to da se kafana u sred Srbije zove „Holivud“, rekao mi je da je gazda dvadeset godina radio u Americi.
- Pa da, tipičan primerak stranog agenta! – pobedonosno zaključi doktor.
- Najzanimljivije tek dolazi – uzbuđeno reče čovek – Pivo koje sam naručio je bilo čudno kiselkastog ukusa, a rok trajanja mu nije bio istekao!
- Gotovo sam siguran da ste tom prilikom i zaraženi. Zapravo, nema nikakve dileme.
- Ali, u tom slučaju postoji mogućnost da sam u međuvremenu zarazio i članove svoje porodice. Sad sam se setio da sam jednom ulovio ženu da gleda onu kurvinsku seriju „Seks i grad“. Kad sam je pitao kako može da gleda tu Sodomu i Gomoru, rekla mi je da sve njene koleginice s posla to gledaju.
- I jeste li nešto preduzeli po tom pitanju?
- Svakako. Olešio sam je od batina i zapretio joj da će proći još gore budem li je još jednom uhvatio. Mogu Vam reći da je batina zaista iz raja izašla jer od tada gleda isključivo naše serije kao što su „Ranjeni orao“ i „Greh njene majke“.
- Aha, lepo. A deca? Oni su u većoj opasnosti jer virus, kao što već rekoh, češće napada mlađu populaciju.
- Stariji sin je isti ja, sa njim nema problema. Pravi obilić! Prošlog meseca je postao punoletan i odmah se učlanio u Otačastveni pokret „Obraz“ – hvalio se čovek doktoru Vukadinoviću.
- To je sjajno! – ushićeno reče doktor - A mlađi?
- I on je u suštini normalan, jedino što me je prošle godine malo zabrinulo kada je počeo da gleda one idiote kečere na televiziji. Ali i to se dalo lako rešiti: odmah sam ga upisao u crkveni hor i na privatne časove veronauke. Jeste da sam na neplaćenom otkako su nas privatizovali, ali za vaspitavanje čeljadi u duhu Pravoslavlja i Srpstva novaca se žaliti ne sme!
- Jakako da ne sme – odobravao je doktor – Nego, koriste li možda Vaša deca internet?
- Dok sam ja živ, to imperijalističko govno neće kročiti u moju kuću! – čovek kategorično otkloni svaku sumnju.
- Svaka čast – oduševi se doktor – Internet prosto vrvi od tih drugosrbijanskih medija, od te produžene ruke Zapada! – konstatova sa gađenjem i uzvišenom indignacijom.
- I? Imam li čemu da se nadam, doktore?
- Još je rano da bih mogao dati neku precizniju prognozu, ali vidim da jako mudro zborite, što znači da virus još uvek nije zahvatio Centar za ksenofobiju u Vašem mozgu, a to je zasigurno ohrabrujuć znak.
Pacijentovo se lice primetno ozari dok je doktor Vukadinović pisao recept.
- Sa ovim ćete otići do apoteke i uzeti lek Amfilohin. On pospešuje rad Filaretoidne žlezde koja luči hormon Pahomin i tako utiče na rast nivoa Celomudrenosti u organizmu. Uzimaćete po dve tablete na svakih šest sati u narednih sedam dana, a onda ćete doći ponovo na kontrolu. Ako Vam se stanje bude stabilizovalo, nastavićete sa istom terapijom. U suprotnom ću, nažalost, morati da Vam zakažem operaciju kod kolege primarijusa Antonića, inače našeg najpriznatijeg hirurga za Evroatlantske bolesti.
* * *
Kada je konačno, posle iscrpljujućeg stajanja u redu, stigao pred šalter u apoteci, apotekarka je sumnjičavo gledala u recept koji joj je uručio.
- Nešto nije u redu? – upitao je.
- Nije, gospodine – odbrusi apotekarka – Moraćete da se vratite po nov recept.
- Ali, zašto, pobogu?! – pobunio se.
- Zato što je napisan latinicom, a to je protivno Crkvenom Ustavu.
Čoveka obli hladan znoj.
- Au, Sunce ti jebem – stade da se udara šakom po čelu – Pa ja sam inficirao doktora Vukadinovića!
Нема коментара:
Постави коментар