Priručnik za špijune početnike

http://www.e-novine.com/stav/33291-Strani-plaenik-pred-reformisanim-sudo...

Strani plaćenik pred reformisanim sudom

Usled procesa privatizacije, u čijim se raljama našla tranziciona srpska privreda, mnogi je radni čovek i građanin ostao bez posla, maltene se obrevši na ulici. Čak će ga još grđa nevolja snaći ako je uspeo sačuvati radno mesto: njegov rad ostaće mesecima neisplaćen. Tako obespošljen i obesparen, on postaje lak plen stranih agenata koji, koristeći zaokupljenost domaćih službi hvatanjem Mladića, vršljaju uzduž i popreko majčice Srbije u potrazi za novim saradnicima. Stabilnost patriotskog nagona, koji prožima celokupnost nevoljnikovog entiteta, mogla bi se naći ozbiljno uzdrmanom pred nepristojnom ponudom da za šaku šuškavih zelembaća svoje špijunske usluge stavi na raspolaganje vrbujućoj službi. Grižnja savesti zbog obavljanja nečasne delatnosti protiv vlastite države nužno dovodi do pada koncentracije tokom subverzivnih radnji, što dalje rezultira umanjenom opreznošću, te se prestupnik neplanirano može zadesiti u prohladnoj ćeliji sa lisicama na rukama.

I šta ako ste baš vi taj pojedinac kojeg je zapao žig izdajnika? Kako da ubedite sudiju da ste žrtva nesrećnih okolnosti, a ne zlikovac? Naravno, što ste duže uspevali da ostanete neukebani u nedelu, to ste logično i više novca zaradili od svojih mentora, pa je u tom slučaju angažovanje tima prekaljenih (čitaj: skupih) advokata najpametnija opcija. Ipak, nemali je broj onih među vama koji su se sapleli već o prvu klečku što su vam je Ivičini momci koje-ništa-ne-sme-iznenaditi postavili, čime ste se lišili svake šanse da se dočepate slobode pomoću vrhunskih branilačkih bravura. Upravo zbog tih rođenih baksuza sam odlučio da napišem ovaj svojevrsni priručnik.

Elem, postoje dva osnovna scenarija. Prema prvom, vas je unajmila obaveštajna služba nama prijateljske zemlje. Na primer - ruska (mada ne bih ja potcenio ni kinesku, ali ni gabonsku!). Jasno je da taj fakat u startu predstavlja olakšavajuću okolnost po vas. Iako je svaka špijunaža prema zakonu krivično delo bez obzira za čiji račun se obavlja, praksa nas uči da neka dela mogu biti krivičnija, odnosno pravičnija od drugih. Zato se doušništvo u korist braće Rusa nikako ne može trpati u isti koš sa doušništvom po nalogu nekih – od srpskog naroda omraženih - naručilaca. Nema potrebe da objašnjavam zbog čega je to tako jer je to ionako svakom dobronamernom građaninu kristalno jasno!

Pošto smo objasnili da vas saradnja sa ruskom agenturnom mrežom stavlja u povlašćen položaj spram ostalih vidova špijunaže, ostaje da preciznije definišemo smernice vaše odbrane. U tom smislu se možete veoma efektno pozvati na tradiciju prijateljskih odnosa dva pravoslavna naroda i to sledećim rečima: „Uvažena gospodo, stojim ovde pred vama kao častan rodoljub koji je iskreno verovao u plemenitost sopstvene misije. Nisam ni slutio da, pomažući našu braću Ruse u njihovoj plemenitoj borbi protiv zajedničkih nam vekovnih neprijatelja, rizikujem da me se proglasi izdajnikom roda svoga, čime sam neopravdano svrstan među one iskonske antisrbe koji služe baš tog pomenutog neprijatelja. Da sam radio za onog američkog slugu Jeljcina, pa da razumem, ali ovako...“.

Tu već sudsko veće počinje da pokazuje prve znakove nelagode, što vam ostavlja prostor da krenete agresivnije: „Vi, gospodo, svakako ne znate koliko sam se radovao kada je naša zemlja vaspostavila strateško partnerstvo sa Rusijom, sa tim najsnažnijim od sva četiri potporna stuba srpske diplomatije. Ne znate ni to da se jednom u kafani umal’ ne potukoh sa provokatorom koji je optužio našu vladu da je, potpisavši Ugovor o prodaji NIS-a sa Gaspromom, na sramotan način bukvalno poklonila srpsku naftnu industriju Rusima. Sa rođenim bratom sam prekinuo sve odnose otkako je drsko prokomentarisao da se zvanični Beograd odvratno snishodljivo odnosi prema Kremlju“.

Neminovno će, nakon ovako nadahnutog izlaganja, znoj dobrano obliti čela delilaca pravde, a vama ostaje da još jače navalite: „Ali, verujte, razumem ja i vas, gospodo sudije. Godinama zarobljeni među tolikim paragrafima, vi ste se otuđili od naroda i zaboravili da su Srpsko i Rusko Nacionalno Biće kroz zajedničku istoriju srasli poput sijamskih blizanaca. Zaboravili ste da je Srpstvo nedeljivo od Rustva, kao i Rustvo od Srpstva“.

A zatim im trijumfalno zadajte odlučujući udarac, parafrazirajući Iliju Čvorovića: „Otvoreno vas pitam: zar ću ja robijati samo zato što me je ova država – čijeg ste aparata i vi deo, časni sude – terala da verujem?! Pa zar sam ja celog života u stvari bio na pogrešnoj strani?!“.

E, da vidim ja tog majčinog sina koji će se usuditi da vas posle ovoga pošalje iza rešetaka. Sve i da se nađe takav, ogroman pritisak rusofilne patriotske javnosti nateraće ga da se predomisli. Dići će se kompletni SPC, SANU, Obraz i ostali Prvosrbijanci, ali - što je najvažnije – i navijači, a njihova se, vala, sluša: kako na stadionu i na ulici, tako, bogme, i u sudnici!

Kao što smo mogli primetiti, pređašnji slučaj je u praksi daleko jednostavniji nego što na prvi pogled izgleda. Ali šta ćemo sa onima koji nisu imali sreće da njihov talenat prvi otkriju ruski bezbednjaci, pa su kao takvi dospeli u kandže neke neprijateljske službe iz SAD ili EU? Ovi mučenici, razumljivo, neće moći da računaju na masovnu naklonost javnog mnenja. Osim eventualno pojedinih tzv. „nevladinih organizacija“ sa sumnjivim izvorima finansiranja, ali ta podrška bi im samo dodatno pogoršala situaciju i stoga im toplo preporučujem da se od nje energično ograde.

Potreban je, prema tome, daleko suptilniji nastup. Ne, ne! Nisam mislio ni na kakvu kovertu zbog koje bi sudija, potajno je primivši i strpavši u unutrašnji džep, zažmurio na jedno oko. Doba mita i korupcije je u ovoj zemlji prošlost. Zaboravili ste da je pravosuđe sada reformisano te su se sudije ekspresno odrekle svojih negdašnjih navika i postale krajnje gadljive i netolerantne prema podmićivanju. Slovo zakona, koje donedavno ležaše mrtvo na papiru, sa ovom je reformom konačno vaskrsnulo. Ako ne verujete meni, slobodno pitajte Homena.

Prvo i osnovno pravilo je da čitavu stvar prebacite u socijalnu sferu. Namestite pokajnički izraz lica i skrušenim tonom se obratite postupajućem organu sudske vlasti: „Uvaženi/na gopodine/đo predsedavajući/ća, poštovani članovi veća, vi izvesno znate da sam ja udruživao rad i sredstva u preduzeću koje je putem sumnjivog tendera prešlo u ruke poznatog tajkuna i da nama radnicima dotični već mesecima nije platio ni dinara. Verujem da takođe znate da kod kuće povazdan slušam jadikovke nezadovoljne supruge jer pitaj boga otkad nije obnovila svoju kozmetiku i garderobu. Ipak, najteže mi pada krčeći zvuk gladnih stomaka moje dečice. Mogao sam i ja, časni sude, da odsečem sebi prst. Mogao sam i da legnem na prugu i tako uvalim našu železnicu u enormne gubitke. Sve sam to mogao, kao uostalom i mnogi moji napaćeni sunarodnici, ali nisam. A znate li zašto? Zato što nisam imao srca da dodatno sekiram mučenog nam premijera (kako se ono beše zvao? Ah da - Mirko Cvetković) i ostale članove ove, na ljudsku i narodnu patnju tako osetljive vlade. O našem predsedniku da i ne govorim“.

Napravite malu dramsku pauzu, a potom dodajte i ovo: „Priznajem, časni sude, da se iskreno kajem jer nisam odoleo iskušenju da čast i ugled sopstvenih predaka, koji u svim ratovima stajaše na braniku otadžbine, stavim na kocku zarad gomile prljavih novčanica. Mislio sam, pritisnut nemaštinom, da služim mrskog tuđina samo za prvo vreme dok ne stanem na noge, a onda bih mu svakako otkazao poslušnost. Koristim ovu priliku i da ujedno pohvalim našu policiju koja je još jednom pokazala visok nivo profesionalizma, uhvativši me u planiranom anti-državnom aktu pre nego što sam i stigao da ga počinim“.

Sad, kada ste arbitre napokon malko smekšali, pravi je trenutak da pribegnete „poslednjem utočištu nitkova“: „Uza sve ovo priznanje i pokajanje, ipak se istovremeno i pitam: zašto naša BIA, u ovim teškim vremenima kada nam otimaju svetu srpsku zemlju i kada se za odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta moraju angažovati svi raspoloživi resursi, nije uposlila nas, gubitnike tranzicije - koji masovno ostadosmo bez posla i hleba - da joj nesebično pomognemo u realizaciji tog esencijalno bitnog državnog prioriteta, nego nas je lakomisleno prepustila na milost i nemilost grabljivim stranim agentima? Ja bih, verujte, za našu BIA pristao da radim za mnogo manju nadoknadu od ove koju su mi davali prljavi Jenkiji, ali šta mi vredi kad tu toliko željenu poslovnu ponudu od BIA ne dobih“.

Žamor u znak podrške vašoj zlosrećnoj ličnosti se sve jače razleže sudnicom, dok predsedavajući, uz potmulo kašljuckanje, razmenjuje poglede sa ostalim članovima veća. Nema sumnje da ste ih svojom ganutljivom pričom bacili na kolena. Takoreći ste na pola koraka do pobede. Sakupite potomstvo koje ste blagoizrodili (pozajmite par komada i od komšija, čisto radi utiska) i privijte ih u topli očinski zagrljaj: „Poštovani sude, ovo je moj lični doprinos suzbijanju ’bele kuge’ koja se opasno nadvila nad srpskim nebom. Ako zaista smatrate da sam kriv, osudite me po zakonu, ali imajte na umu da će ova nedužna dečica, kojoj sam samo pokušao da pružim lepšu budućnost, bezmalo ostati siročad“.

Dirnut prizorom, reformisani emisar boginje Justicije nema kud: donosi oslobađajuću presudu, dok mu se teška suza skotrljava niz pravdoljubiv obraz. Koliko sutra, Palma celu Jagodinu oblepljuje bilbordima sa slikom vaše mnogočlane obitelji u okviru kampanje za podizanje nataliteta, a fond „Treće dete“ vam dodeljuje bespovratnu finansijsku pomoć i proglašava vas svojim počasnim predsednikom. Vrhunac vašeg trijumfa nastupa kad vam Ivica Dačić pred kamerama „Javnog servisa“ u udarnom terminu oprašta što su vas njegovi tukli.